Prirodni gas je po svojoj prirodi gas bez boje, mirisa i ukusa. s obzirom na visoki sadržaj metana (98%) njegova svojstva su određena svojstvima metana. Metan i drugi viši ugljovodonici sa fiziološke tačke gledišta nisu opasni po čoveka. Prisustvo prirodnog gasa u vazduhu, postaje opasno za zdravlje samo posle smanjenja sadržaja kiseonika u vazduhu ispod koncentracije koja je neophodna za normalno disanje (16-17%). Pri većim koncentracijama prirodnog gasa u vazduhu oseća se nedostatak kiseonika, sve do ugušujućeg delovanja. Osnovni problem upotrebe gasa, sa stanovišta bezbednosti, jeste opasnost od eksplozije, koja je svojstvena svim gorivnim gasovima kad su pomešani sa vazduhom u određenom odnosu. Prirodni gas sa visokim sadržajem metana, kakav se koristi u Evropi i Republici Srbiji, ima donju granicu eksplozivnosti 5%, a gornju 15%. To znači da je svaka smeša prirodnog gasa i vazduha koja sadrži 5-15% prirodnog gasa, predstavlja potencijalnu opasnost i u dodiru sa plamenom ili varnicom, može izazvati eksplozivno dejstvo. Zato se iz bezbednosnih razloga, strogo propisuju mere kontrole prisustva prirodnog gasa u zatvorenim prostorijama, putem uređaja koji otkrivaju najmanju koncentraciju gasa u prostoru, kao i mere odorizacije, odnosno davanja gasu jakog i karakterističnog mirisa radi ranog otkrivanja prisustva u prostoru. Distribucijska preduzeća koja imaju obavezu održavati distributivnu gasnu mrežu, imaju obavezne periodične kontrole unutrašnjih gasnih instalacija na njihovu propusnost, kao i obavezu informisanja, obuke i hitnog reagovanja po pozivu korisnika.

Gušenje nastaje smanjenjem koncentracije kiseonika u vazduhu, odnosno povećanjem koncentracije prirodnog gasa. Pri koncentracijama manjim od 5 % prirodni gas ne djeluje štetno po ljudski organizam. U većim koncentracijama deluje kao običan zagušljivac, smanjujući koncentraciju kiseonika u vazduhu.

Trovanje može nastati indirektno, iako sam prirodni gas nije otrovan. Naime, pri nepravilnom sagorevanju u dimnim gasovima, nastalim sagorevanjem prirodnog gasa, javlja se ugljen-monoksid (CO) koji je vrlo otrovan. Koncentracija ugljen-monoksida od 0,2 % u vazduhu prouzrokuje smrt u roku od 2 sata.

Eksplozija može nastati ukoliko se stvori koncentracija od 5% do 15 % prirodnog gasa u smesi sa vazduhom uz još jedan uslov postojanja otvorenog plamena, kao inicijatora paljenja.

Temperatura paljenja je najniža temperatura pri kojoj se gas, u smesi sa vazduhom (kiseonikom) zapali. Zavisno od sastava gasa, pritiska i granica paljenja (eksplozivnosti) najniža temperatura paljenja prirodnog gasa kreće se od 595 do 645 °C.