Prirodni gas je bez boje, ukusa i mirisa, zato mu se iz sigurnosnih razloga, za upotrebu u širokoj potrošnji dodaje miris, kako bi se se mogao namirisati u koncentracijama mnogo manjim od donje granice zapaljivosti. Miris se obično dodaje odmah posle izlaza iz transportnog sistema, nakon glavne izlazne slavine iz merno-regulacione stanice, na samom ulazu u distributivnu mrežu.

Prirodni gas nije otrovan, lakši je od vazduha (gustina prirodnog gasa je približno 0,68 kg/Sm³ u odnosu na gustinu vazduha od 1,293 kg/Sm³).

Prirodni gas obično merimo standardnim kubnim metrima (1 Sm³odgovara količini gasa koja pri pritisku od 1,01325 bar i temperaturi od 15 °C zauzima prostor od 1 m³).

Važno je razlikovati prirodni gas od ukapljanog – tečnog naftnog gasa (TNG ili propan-butan). Tečni naftni gas nastaje preradom nafte, čuva se u rezervoarima i plinskim bocama. Za razliku od prirodnog gasa, tečni naftni gas teži je od vazduha.
Prirodni gas sagoreva plavim plamenom, bez štetnih produkata sagorevanja, čađi, pepela, i s vrlo malim količinama ugljen-monoksida i sumpor-dioksida čime se svrstava među ekološki najčistije energente.

Donja toplotna moć prirodnog gasa s kojom računamo u Srbiji je 33,338 MJ/m³.

Zapaljiv je i eksplozivan i to u koncentraciji od 5 do 15 % prirodnog gasa u smesi sa vazduhom.